Serotonin je hemijska supstanca koja prenosi poruke između nervnih ćelija u mozgu i širom tela. Ima ključnu ulogu u telesnim funkcijama kao što su raspoloženje, san, varenje, mučnina, zarastanje rana, zdravlje kostiju, zgrušavanje krvi i seksualna želja. Nivoi serotonina koji su preniski ili previsoki mogu izazvati fizičke i psihološke zdravstvene probleme.
Šta je serotonin?
Uloge serotonina
Koji problemi su povezani sa niskim nivoom serotonina?
Šta može uzrokovati nizak nivo serotonina?
Kako povećati nivo serotonina?
Koji lekovi povećavaju nivo serotonina?
Koji problemi su povezani s visokim nivoom serotonina?
Koja je razlika između dopamina i serotonina?
Zaključak
Šta je serotonin?
Serotonin, poznat i kao 5-hidroksitriptamin (5-HT), je monoaminski neurotransmiter koji takođe deluje kao hormon.
Kao neurotransmiter, serotonin prenosi poruke između nervnih ćelija u mozgu (centralni nervni sistem) i širom tela (periferni nervni sistem). Ove hemijske poruke govore telu kako da funkcioniše.
Serotonin ima različite uloge u organizmu, uključujući uticaj na učenje, pamćenje i osećaj sreće, kao i regulaciju telesne temperature, sna, seksualnog ponašanja i gladi. Nedostatak serotonina povezuje se sa depresijom, anksioznošću, manijom i drugim zdravstvenim stanjima.
Većina serotonina u telu nalazi se u crevima – oko 90% se proizvodi u ćelijama koje oblažu gastrointestinalni trakt. Serotonin se oslobađa u krvotok i apsorbuju ga trombociti. Samo oko 10% serotonina proizvodi se u mozgu.
Serotonin se stvara iz esencijalne aminokiseline triptofana. Esencijalna aminokiselina znači da je telo ne može samo proizvesti, već je mora unositi kroz ishranu.
Uloge serotonina
Serotonin ima važnu ulogu u mnogim telesnim funkcijama:
- Raspoloženje: Serotonin u mozgu reguliše raspoloženje i često se naziva hormonom sreće. Kada su nivoi serotonina normalni, osoba se oseća fokusirano, emocionalno stabilno, srećnije i smirenije. Nizak nivo serotonina povezan je s depresijom. Mnogi lekovi za lečenje anksioznosti, depresije i drugih poremećaja raspoloženja deluju tako što povećavaju nivo serotonina u mozgu.
- Varenje: Većina serotonina u telu nalazi se u gastrointestinalnom traktu, gde pomaže u kontroli funkcije creva i štiti digestivni sistem. Creva mogu povećati oslobađanje serotonina kako bi ubrzala varenje i izbacila iritantne ili toksične supstance. Serotonin takođe smanjuje apetit tokom jela.
- Mučnina: Mučnina se javlja kada se serotonin oslobađa u crevima brže nego što može biti razgrađen. Mozak prima ovu hemijsku poruku i tumači je kao osećaj mučnine. Mnogi lekovi protiv mučnine i povraćanja deluju tako što ciljano blokiraju određene serotoninske receptore u mozgu.
- San: Serotonin, zajedno s dopaminom, utiče na kvalitet sna – koliko dugo i dobro spavamo. Takođe je neophodan za proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i budnosti.
Više o suplementima melatonina čitajte ovde. - Zarastanje rana: Serotonin se oslobađa iz trombocita u krvi kako bi pomogao u zarastanju rana. Takođe sužava najmanje krvne sudove (arteriole), usporava protok krvi i pomaže u stvaranju ugrušaka, što je važno za proces zaceljivanja.
- Zdravlje kostiju: Nivoi serotonina mogu uticati na gustinu kostiju. Visok nivo serotonina u crevima može doprineti slabljenju kostiju, povećavajući rizik od preloma i osteoporoze.
- Seksualno zdravlje: Serotonin, zajedno s dopaminom, igra ulogu u seksualnoj želji i libidu.
Koji problemi su povezani sa niskim nivoom serotonina?
Nizak nivo serotonina može biti povezan sa različitim zdravstvenim stanjima, uključujući:
- Depresiju i druge poremećaje raspoloženja
- Anksioznost
- Probleme sa snom
- Digestivne smetnje
- Suicidalno ponašanje
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj
- Posttraumatski stresni poremećaj
- Panične poremećaje
- Shizofreniju
- Fobije
Naučnici još uvek istražuju ulogu serotonina u telu i njegovu povezanost sa različitim bolestima.
Šta može uzrokovati nizak nivo serotonina?
Nizak nivo serotonina obično ima više uzroka. Tehnički gledano, serotonin može biti nizak zbog sledećeg:
- Naše telo ne proizvodi dovoljno serotonina.
- Naše telo ne koristi serotonin efikasno. To se može desiti ako nemam dovoljno serotoninskih receptora ili ako receptori ne funkcionišu kako bi trebalo.
Kako povećati nivo serotonina?
Načini za povećanje nivoa serotonina uključuju:
- Konzumiranje hrane bogate triptofanom.
- Povećano izlaganje sunčevoj svetlosti.
- Uzimanje određenih suplemenata.
- Više fizičke aktivnosti i smanjenje nivoa stresa.
Hrana koja povećava nivo serotonina
Mnoge namirnice prirodno sadrže triptofan, aminokiselinu od koje se serotonin proizvodi. Možete pokušati da povećate nivo serotonina konzumiranjem hrane bogate triptofanom, kao što su:
- Losos
- Jaja
- Sir
- Ćuretina
- Tofu
- Ananas
- Orašasti plodovi, ovas i semenke
Međutim, samo konzumiranje hrane bogate triptofanom ne mora nužno povećati nivo serotonina. Proces je složen – telu su potrebni ugljeni hidrati da bi oslobodilo insulin, koji pomaže apsorpciju aminokiselina. Čak i ako triptofan dospe u krv, mora se takmičiti s drugim aminokiselinama kako bi ušao u mozak. Naučnici još uvek istražuju na koji način ishrana može doprineti povećanju serotonina.
Sunčeva svetlost
Nedostatak sunčeve svetlosti kod nekih osoba može dovesti do sezonskog afektivnog poremećaja. Pokušajte da provedete 10 do 15 minuta dnevno na suncu kako biste povećali nivo serotonina i vitamina D. Ako živite u području gde nema dovoljno prirodne svetlosti, razmislite o korišćenju terapije svetlom.
Suplementi
Određeni dijetetski i biljni suplementi mogu povećati nivo serotonina, uključujući:
- Dijetetski suplementi: Triptofan, probiotici i S-adenozil L-metionin (SAMe).
- Biljni suplementi: Ginseng, kantarion (St. John’s wort), sirijska rutvica i muskatni oraščić.
Fizička aktivnost
Redovna fizička aktivnost može povećati nivo serotonina. Preporučuje se najmanje 30 minuta aerobnih vežbi pet puta nedeljno, uz dve sesije treninga snage, što može poboljšati raspoloženje i zdravlje srca.
Zdravstveni benefiti trčanja
Trčanje i mentalno zdravlje
Koji lekovi povećavaju nivo serotonina?
Serotonin i njegovi receptori su česta meta farmaceutske industrije, jer mnogi zdravstveni problemi zavise od njegovog nivoa. Neki od najčešćih lekova koji povećavaju nivo serotonina uključuju sledeće:
Antidepresivi iz različitih klasa sprečavaju ponovnu apsorpciju i razgradnju serotonina, omogućavajući mu da duže ostane u mozgu. U ovu grupu spadaju:
- Selektivni inhibitori ponovne preuzimanja serotonina (SSRI): npr. paroksetin
- Inhibitori ponovne preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI): npr. venlafaksin
- Triciklični antidepresivi (TCA): npr. amitriptilin
- Inhibitori monoamin oksidaze (MAOI): npr. fenelzin, koji blokira enzim odgovoran za razgradnju serotonina.
Osim antidepresiva, i mnogi drugi lekovi mogu povećati nivo serotonina. To uključuje:
- Triptane – lekovi za migrenu.
- Opioidni analgetici – lekovi protiv bolova.
- Lekovi za suzbijanje kašlja koji sadrže dekstrometorfan.
- Lekovi protiv mučnine.
Važno je koristiti ove lekove uz medicinski nadzor, jer prekomerno povećanje serotonina može dovesti do serotoninskog sindroma, potencijalno ozbiljnog stanja.
Koji problemi su povezani s visokim nivoom serotonina?
Serotoninski sindrom je stanje koje nastaje kada nivo serotonina postane previše visok. Obično se javlja kada se poveća doza leka koji utiče na serotonin ili kada se istovremeno uzima više lekova koji povećavaju njegov nivo.
Blagi simptomi uključuju:
- Drhtavicu
- Pojačano znojenje
- Zbunjenost
- Nemir
- Visok krvni pritisak
- Trzaje mišića
- Dijareju
Teški simptomi uključuju:
- Visoku temperaturu
- Napade (epileptične ili mišićne)
- Nesvesticu
- Nepravilan rad srca
Serotoninski sindrom može biti fatalan ako se ne prepozna i ne leči na vreme. Ako se sumnja na ovo stanje, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Koja je razlika između dopamina i serotonina?
Dopamin i serotonin su neurotransmiteri – hemijski prenosioci poruka između nervnih ćelija u mozgu i drugim delovima tela. Obe supstance se često nazivaju “hormonima sreće”, jer igraju ključnu ulogu u pozitivnom raspoloženju i emocijama.
Glavne razlike:
- Serotonin je povezan sa osećajem sreće, fokusom i smirenošću.
- Dopamin je povezan sa nagrađivanjem i motivacijom.
Takođe, oba neurotransmitera su uključena u mentalna stanja kao što su depresija i poremećaji raspoloženja.
Specifične funkcije:
- Dopamin kontroliše pokrete tela i koordinaciju.
- Serotonin reguliše varenje, uključujući rad creva i apetit.
- Dopamin izaziva osećaj gladi, dok ga serotonin potiskuje.
- Dopamin se uglavnom skladišti u mozgu, dok se serotonin većinom nalazi u crevima.
Ovi neurotransmiteri često rade zajedno kako bi održali hemijsku ravnotežu u telu. Međutim, neravnoteža može dovesti do prekomerne ili smanjene proizvodnje jednog od njih, što može izazvati fizičke i psihološke simptome.
Endorfini: Prirodni saveznici za bolje zdravlje i raspoloženje
Zaključak
Serotonin igra ključnu ulogu u telesnim funkcijama kao što su raspoloženje, san, apetit, anksioznost, varenje, zgrušavanje krvi i seksualna želja. Ako imate zdravstveno stanje koje utiče na serotonin ili je pod njegovim uticajem, posavetujte se sa svojim lekarom o svemu što treba da znate o serotoninu. Da biste sprečili nagle promene u nivou serotonina u vašem telu i smanjili mogućnost interakcije lekova, nemojte prestati sa uzimanjem lekova, menjati dozu ili uzimati dijetetske ili biljne suplemente bez prethodnog saveta sa vašim lekarom.
