Nirnberški kodeks je skup etičkih principa za medicinska istraživanja na ljudima, nastao 1947. godine kao odgovor na nacističke medicinske eksperimente tokom Drugog svetskog rata. Ovi principi postavljeni su nakon Nirnberških suđenja, posebno suđenja nacističkim lekarima, i predstavljaju jednu od prvih međunarodno priznatih regulacija o etici u medicini i biomedicinskim istraživanjima.
Nacistički medicinski eksperimenti
Značaj Nirnberškog kodeksa
Principi Nirnberškog kodeksa
Zanimljive istorijske činjenice o farmaciji
Nacistički medicinski eksperimenti
Nacistički medicinski eksperimenti predstavljaju jedan od najmračnijih perioda u istoriji medicine i etike. Tokom Drugog svetskog rata, nacistički lekari i naučnici vršili su brutalna istraživanja nad zatvorenicima koncentracionih logora, naročito u Aušvicu, Dahauu, Ravensbriku i drugim logorima. Ove eksperimente karakterisali su ekstremna okrutnost, nedostatak informisanog pristanka i potpuni prezir prema ljudskom životu.
Vrste nacističkih medicinskih eksperimenata
Eksperimenti vezani za preživljavanje u ekstremnim uslovima
U logoru Dahau, zatvorenici su potapani u ledenu vodu kako bi se testirale granice ljudske izdržljivosti i efikasnost raznih metoda ponovnog zagrevanja tela. Takođe su ih izlagali ekstremnim nadmorskim visinama u vakuumskim komorama kako bi simulirali uslove padobranskih skokova iz velikih visina.
Eksperimenti sa zaraznim bolestima i vakcinama
U logoru Buchenwald, zatvorenicima su ubrizgavane bolesti poput tifusa, malarije i tuberkuloze kako bi se proučili tok bolesti i efikasnost eksperimentalnih vakcina. Mnogo ispitanika je pretrpelo strašne patnje ili umrlo u agoniji zbog ovih eksperimenata.
Eksperimenti sa transplantacijama i operacijama bez anestezije
U logoru Ravensbrik, zatvorenicama su lomljene kosti i zatim pogrešno sastavljane kako bi se testirali metodi regeneracije tkiva. U nekim slučajevima, zatvorenicima su amputirani delovi tela kako bi se testirale transplantacije ekstremiteta.
Genetski eksperimenti i istraživanja nad blizancima
Dr. Jozef Mengele, poznat kao “Anđeo smrti”, sprovodio je brutalne eksperimente na blizancima u Aušvicu. Blizanci su podvrgavani bolnim procedurama, poput ubrizgavanja hemikalija u oči kako bi se promenila boja dužice ili amputacija i spajanja delova tela kako bi se proučila regeneracija.
Eksperimenti sa hemikalijama i otrovima
U nekim logorima, zatvorenicima su ubrizgavani različiti otrovi kako bi se proučili njihovi efekti, a zatim su im vađeni organi za analizu. Testirane su i hemikalije koje su mogle izazvati sterilizaciju, kako bi se sprovela nacistička politika eugenike.
Ovi eksperimenti su doveli do smrti, trajnih invaliditeta i neizdrživih patnji za hiljade ljudi. Užasne metode korišćene u njima bile su daleko od bilo kakvih medicinskih standarda i inspirisale su međunarodnu zajednicu da postavi jasne etičke smernice za budućnost medicinskih istraživanja.
Značaj Nirnberškog kodeksa
Ovaj kodeks je postavio temelj za savremenu medicinsku etiku i bioetiku. Njegovi principi su kasnije ugrađeni u Helsinšku deklaraciju (1964) i mnoge međunarodne i nacionalne regulative o medicinskim istraživanjima. Danas se smatra osnovom za etičko postupanje u kliničkim ispitivanjima i istraživanjima na ljudima. Nirnberški kodeks i dalje služi kao podsetnik na neophodnost humanosti u nauci i medicini, kako se zločini nacističkih eksperimenata nikada ne bi ponovili.
Principi Nirnberškog kodeksa
Nirnberški kodeks:
- Dobrovoljni pristanak ispitanika – Osoba koja učestvuje u istraživanju mora biti potpuno informisana o prirodi eksperimenta i dobrovoljno dati pristanak.
- Korisnost istraživanja – Eksperiment treba da donese društvenu korist i ne sme biti suvišan.
- Zasnivanje na prethodnim istraživanjima – Eksperiment treba da se temelji na prethodnim laboratorijskim i životinjskim studijama.
- Izbegavanje nepotrebne patnje i povreda – Ispitanici ne smeju biti izloženi nepotrebnoj fizičkoj ili psihičkoj patnji.
- Nijedan eksperiment ne sme biti smrtonosan ili previše rizičan – Ako postoji verovatnoća ozbiljne povrede ili smrti, eksperiment se ne sme sprovoditi.
- Odnos rizika i koristi – Rizik eksperimenta nikada ne sme nadmašiti potencijalne koristi.
- Odgovarajuće pripreme za zaštitu ispitanika – Eksperiment mora biti sproveden uz adekvatne mere zaštite ispitanika.
- Smeju ga sprovoditi samo kvalifikovani stručnjaci – Samo naučno osposobljeni pojedinci mogu da izvode eksperimente.
- Ispitanik može u bilo kom trenutku da prekine učešće – Ispitanik ima pravo da se povuče bez posledica.
- Istraživač mora prekinuti eksperiment ako postane previše opasan – Ako se uoči da eksperiment može prouzrokovati ozbiljnu štetu ispitanicima, istraživač ga mora odmah prekinuti.
Mornarska revolucija: Citrusi protiv smrtonosne bolesti!
Talidomidska katastrofa: Kada lek postane prokletstvo
