15. Decembra 2024. godine istrčala sam prvi put Bokeški polumaraton. Trčati pored Jadranskog mora je neprocenjivo. Sigurno ću se prijaviti i trčati i 2025. godine. Dvadeset i jedan kilometar čiste sreće, ali i borbe. Borbe sa sobom, sa svim pitanjima u svojoj glavi. Da li je vredno boriti se? Za sebe, za druge, za retke ptice, za studente, za bolju državu?
Više o benefitima trčanja čitajte ovde.
Endorfini i Kragujevac: Prirodni saveznici za bolje zdravlje i raspoloženje
Trčanje i mentalno zdravlje
Iako se borba na slikama ne vidi, verujem da je svako od nas vodi…na neki način. I da ne zaboravimo da većina naših borbi može da se uporedi sa trčanjem. Neke borbe su sprintovi, neke štafete, neke polumaratoni, a neke maratoni. Važno je samo da uvek nastavimo da se krećemo ka svom cilju…i stići ćemo…kad tad.
21 kilometar podrške, solidarnosti, ljubavi, lepote i čiste sreće!
Nadam se da će slike uspeti da prenesu bar delić atmosfere sa ovog divnog događaja.
Više o mom trkačkom putu, kao i o benefitima trčanja čitajte ovde.
Podrška za studente!
Nisu moja deca, ali kao da jesu!
“Ko nema hrabrosti da se bori, taj nema prava da se žali!”
Deca u nama uvek pronađu svoj put!
Run Forrest, run!
“Priznaj ko te ljubi dok sam ja na straži?”
Ljubav je univerzalni jezik!
Ne žurim više niđe! Vidimo se dogodine!
