Valeriana officinalis, poznata i kao valerijana, je biljka koja se koristi vekovima zbog svojih lekovitih svojstava. Najčešće se uzima u obliku čaja ili kao suplement, a poznata je po svojim umirujućim i anksiolitičkim (smanjujue anksioznost) efektima. Njena popularnost raste, posebno među onima koji traže prirodne načine za poboljšanje kvaliteta sna i smanjenje stresa.
Šta je valerijana?
Benefiti valerijane
Neželjeni efekti valerijane
Mehanizam dejstva valerijane
Šta je valerijana?
Valerijana je višegodišnja biljka iz porodice Valerianaceae, poreklom iz Evrope i Azije, ali se može pronaći i u Severnoj Americi. Poznata je po karakterističnom neprijatnom mirisu, koji se pripisuje razgradnji valepotrijata * , jedne od glavnih vrsta bioaktivnih jedinjenja u valerijani. Postoji više od 250 vrsta valerijane, uključujući Valeriana edulis, Valeriana wallichii i Valeriana fauriei. Valeriana officinalis je vrsta koja se najčešće koristi u suplementima i biće jedina o kojoj će se govoriti na ovoj stranici * .
Sedativna svojstva valerijane prepoznata su u Evropi još od 18. veka * , a danas Evropska agencija za lekove (EMA) preporučuje njen upotrebu za ublažavanje poremećaja spavanja (npr. nesanica) i smanjenje blage nervne napetosti. U Sjedinjenim Američkim Državama, valerijana se smatra dijetetskim suplementom, a reguliše je Administracija za hranu i lekove (FDA) * * .
Benefiti valerijane
Suplementi valerijane često se koriste kao alternativa konvencionalnim lekovima za lečenje poremećaja spavanja (npr. nesanica). Istraživanja su pokazala da suplementacija valerijanom može poboljšati subjektivni kvalitet sna u poređenju sa placebom. Međutim, njena efikasnost još uvek nije potvrđena kvantitativnim ili objektivnim merama (npr. vreme latencije sna, vizuelne analogne skale) * * . Druga istraživanja sa randomizovanim kontrolisanim ispitivanjima (RCT) pokazala su da valerijana može imati terapijske primene i van lečenja nesanice, kao što su zdravlje mozga i menstrualni problemi.
Pasiflora: prirodni suplement za smanjenje anksioznosti
Uticaj ašvagande na mentalno zdravlje, san i zdravlje mozga?
Valerijana i menstrualno zdravlje
Valerijana je takođe istraživana u vezi sa zdravljem tokom menopauze i menstrualnog ciklusa. Jedno istraživanje je pokazalo poboljšanja u težini i učestalosti vrućih talasa kod žena u menopauzi i postmenopauzi koje su uzimale kapsule valerijane (225 mg korena valerijane po kapsuli) tri puta dnevno tokom osam nedelja * . Važno je napomenuti da je ovaj istraživački tim koristio prilagođeni upitnik za procenu simptoma, a ne standardizovani test.
Takođe, valerijana je proučavana zbog svojih spazmolitičkih (protiv grčeva) svojstava. Jedno randomizovano kontrolisano istraživanje (RCT) je pokazalo da je prašak od 255 mg korena valerijane, uziman tri puta dnevno tokom tri dana počevši od prvog dana menstruacije, smanjio intenzitet bola i učestalost sinkope (gubitka svesti) kod mladih žena sa dismenorejom (menstrualnim bolovima) * .
Valerijana može takođe ublažiti fizičke, emotivne i bihejvioralne simptome predmenstrualnog sindroma, što je pokazano u jednom istraživanju u kojem je korišćeno 630 mg ekstrakta korena valerijane (uzimano dva puta dnevno u poslednjih sedam dana menstrualnog ciklusa tokom tri ciklusa) * * .
Kako valerijana utiče na zdravlje mozga?
Neka istraživanja su takođe pokazala da suplementacija valerijanom može imati pozitivan uticaj na zdravlje mozga. U jednom istraživanju, upotreba etanolnog ekstrakta korena valerijane (doza od 250 mg tri puta dnevno) dovela je do umerenog poboljšanja simptoma opsesivno-kompulsivnog poremećaja (OCD) * . Takođe, konzumacija sušenog korena valerijane (doza od 530 mg uzimano 60 minuta pre spavanja) činila se korisnom za poboljšanje kognicije kod osoba koje su podvrgnute hemodijalizi * . Suplementacija istom dozom ekstrakta korena valerijane, uzimanja dva puta dnevno tokom 8 nedelja, činila se korisnom u prevenciji ranih kognitivnih disfunkcija nakon operacije srčanog bypass-a * .
Neželjeni efekti valerijane
Valerijana se generalno smatra sigurnom, sa minimalnim nuspojavama koje nisu značajno različite od onih koje se javljaju pri upotrebi placeba. Jedna meta-analiza je zabeležila povećanje učestalosti dijareje. Druge nuspojave, kao što su mučnina, bol u gornjem delu stomaka (epigastralgija) i gorušica, takođe su prijavljene u nekim studijama, ali nije bilo značajne razlike u odnosu na grupu koja je primila placebo * .
U pogledu uticaja na centralni nervni sistem, jedno istraživanje je zabeležilo pospanost kao negativnu nuspojavu pri uzimanju valerijane noću * . Međutim, meta-analiza je otkrila da su nuspojave poput glavobolje, nervoze i pospanosti izveštavane u studijama o valerijani, ali nisu bile značajno češće nego kod placeba * . Takođe, valerijana ne utiče na kognitivne i psihomotorne funkcije kod zdravih odraslih osoba ili starijih, a nuspojave nisu zabeležene kod postmenopauzalnih žena i starijih žena koje su koristile valerijanu zbog nesanice. Takođe, valerijana se smatra sigurnom za decu od 7 do 14 godina sa problemima sa spavanjem i kognitivnim deficitima, iako je ovo istraživanje obuhvatilo samo 5 učesnika * .
U nekim studijama uključеним u jednu meta-analizu prijavljene su blage nuspojave, kao što su živopisni snovi, umor, vrtoglavica, pospanost, letargija i depresija, ali nije bilo moguće uspostaviti uzročnu vezu između valerijane i ovih efekata * .
Na kraju, valerijana izgleda da ne utiče na aktivnosti enzima iz porodice citohroma P450 (CYP), što znači da je verovatnoća interakcije sa lekovima koji se metabolizuju putem ovog enzima niska * . Ipak, potrebna su dalja istraživanja kako bi se dublje istražile potencijalne interakcije.
Mehanizam dejstva valerijane
Valerijana sadrži brojne aktivne komponente koje mogu biti odgovorne za njena svojstva. Esencijalno ulje korena uključuje valereničnu kiselinu (glavni bioaktivni sastojak valerijane), monoterpene (npr. borneol, bornil acetat) i druge seskviterpene (npr. valerijsku kiselinu, izovaleričnu kiselinu). Koren takođe sadrži iridoidne valepotrijate (estre kratkolančanih masnih kiselina), lignane, volvalerenon A (seskviterpen) i flavonoide * * .
In vitro istraživanja ukazuju da valerenična kiselina i valerenol mogu modulisati GABA (gama-aminobutiričnu kiselinu) receptore, stimulirajući GABA odgovor u nervnom sistemu * . Ovaj mehanizam delovanja može biti osnova sedativnih i anksiolitičnih efekata valerijane * .Međutim, značajno GABAergijsko signaliziranje nakon oralnog unosa valerijane kod ljudi još uvek nije potvrđeno.
Takođe, istraživanja in vitro sugerišu da neki sastojci ekstrakta valerijane mogu uticati na serotonergički sistem zbog njihove delimične afiniteta prema određenim 5-HT (serotoninskim) receptorima u mozgu, koji su odgovorni za regulisanje cirkadijalnog ritma * . Dalja istraživanja su potrebna kako bi se potvrdili ovi nalazi.
Na kraju, istraživanja su pokazala povećanje faze sporo-talasnog spavanja , poznate i kao faza dubokog sna, nakon suplementacije valerijanom * * . Ovo može objasniti zašto su neka istraživanja prijavila poboljšanje subjektivne kvalitete spavanja, dok nisu prikazali promene u drugim objektivnim merama spavanja * .
