S obzirom na to je stres povezan sa funkcijom mozga i endokrinog sistema, ašvaganda može uticati na opšte mentalno, san, kao i na zdravlje mozga, smanjenjem nivoa stresa * * * * .
U studijama gde je ašvaganda poboljšala subjektivne znake i simptome stresa, takođe su se poboljšali faktori kao što su anksioznost, kognicija i kvaliteta sna, uz smanjenje nivoa horomona stresa, kortizola * * * . Treba napomenuti da je efikasnost ašvagande izraženija kod osoba koje same prijavljuju visoke nivoe stresa * * .
Mentalno zdravlje
Ašvaganda je najpoznatija kao adaptogen, supstanca koja pomaže telu da se prilagodi stresu i poboljša otpornost na fizičke i emocionalne stresore. Iako mehanizmi delovanja ašvagande nisu dobro razumljivi kod ljudi, prekliničke studije (na životinjama i ćelijama) sugerišu da može uticati na regulaciju neurona (sa implikacijama za otpornost na stres) i/ili na neuroendokrine receptore (sa implikacijama za psihijatrijske bolesti osetljive na stres, kao što su depresija, shizofrenija i anksioznost) * * * * . Za ove efekte potrebno je još istraživanja.
Jedna od preovlađujućih teorija koja objašnjava efekte ašvagande kod ljudi odnosi se na uticaj biljke na sistem koji reguliše stres (na hipotalamo-hipofizo-nadbubrežnu (HPA) osu), što se može videti kroz njenu sposobnost da utiče na nivoe kortizola, hormona stresa * .
Ova biljka utiče i na druge supstance u nervnom sistemu (GABA, DHEA, serum BDNF, kortizol, CRP, testosteron i serotonin). Navedeni neuroendokrini modulatori su takođe povezani sa anksioznošću, depresijom, shizofrenijom, spavanjem, kognicijom i memorijom.
Sposobnost ašvagande da poboljša GABAergičku aktivnost (neurotransmiter), kako je pokazano u prekliničkim studijama, može biti odgovorna za njene očigledne anksiolitičke efekte (smanjenje nivoa anksioznosti) * * * * * * * * * .
San
Uticaj ašvagande na san je potvrđen u nekim humanim studijama, gde je zabeleženo značajno poboljšanje u kvalitetu sna (uključujući poboljšanje latencije sna, efikasnosti, trajanja, budnosti i smanjenja poremećaja) kada se ašvaganda (120–700 mg) uzimala dnevno tokom perioda od 1 do 3 meseca * * * * * .
Ipak, treba napomenuti da korišćenje veće doze ekstrakta ašvagande (750–2,000 mg, same ili u kombinaciji sa drugim biljkama) nije dovelo do značajnih poboljšanja u spavanju * * * .
Sve o ašvagandi možete pronaći ovde.
Zdravlje mozga
Ašvaganda može imati pozitivne efekte na zdravlje mozga podsticanjem stvaranja novih neurona i povećanom zaštitom postojećih.
U istraživanjima na životinjama, ašvaganda je povećala antioksidativnu aktivnost u mozgu i smanjila nivo hormona stresa, što može pružiti zaštitu od različitih bolesti povezanih sa oksidativnim stresom * * * * * * * * . Kada se posmatraju mehanizmi neurogeneze (stvaranja neurona) u prekliničkim modelima, pokazano je da nekoliko hemijskih komponenti ašvagande podstiče proizvodnju BDNF (neurotrofni faktor rasta) * * * * .
Studije na kulturama ćelija (in vitro) sugerišu da sastojci ašvagande mogu izazvati neurogenezu, stvaranje neurona, pri dozama koje su prisutne i u oralnim suplementima, ali ovaj efekat još uvek nije potvrđen kod ljudi * * .
Kod ljudi, rezultati uticaja ašvagande na zdravlje mozga su donekle mešoviti. U studijama gde je ašvaganda (200–400 mg dnevno tokom 1–3 meseca) poboljšala aktivnost CNS-a i kogniciju, drugi faktori kao što su kortizol, kvalitet života, kvalitet sna i subjektivne mere znakova i simptoma stresa su se takođe poboljšali.
Takođe treba napomenuti da su rezultati uticaja na apetit, simptome anksioznosti, kratkoročno pamćenje, nivo BDNFa, impulsivnost i budnost takođe pokazali određene koristi u ovim studijama. Međutim u znatno manjem obimu koji trenutno ne može biti generalizovan na širu populaciju * * * * * * .
Sve o ašvagandi čitajte ovde.
Pre upotrebe bilo kog leka ili suplementa posavetujte se sa zdravstvenim stručnjakom.
