Krema za sunčanje nije samo dodatak vašoj kozmetičkoj rutini. Ona je osnovna opcija za očuvanje zdravlja i lepote naše kože. Uz sve veće izlaganje sunčevim zracima, ne možemo ignorisati značajne koristi koje krema za sunčanje pruža. U ovom blog postu, istražićemo zašto nam je krema sa SPF-om svima neophodna.
- Sunčevo zračenje
- Tipovi kože
- Zaštitni faktor (SPF)
- Filteri u kremama za sunčanje
- Upozorenja o kremama za sunčanje
- Kako se pravilno koristi krema za sunčanje
- Dodatni saveti
- Zaključak
Sunčevo zračenje
Sunčevo zračenje može podstaći starenje kože, a takođe povećava rizik od pojave melanoma, raka kože. Posebno je opasan ultraljubičasti (UV) spektar, čija je talasna dužina kraća od talasne dužine vidljive svetlosti, ali duža od talasne dužine X-zraka.
Talasna dužina sunčevog zračenja u nanometrima
-Vidljivo svetlo i infracrveno zračenje mogu doprineti starenju kože više nego što se mislilo, ali se još uvek istražuje u kojoj meri
-UVA zraci čine 95% UV zraka koje dospevaju do površine Zemlje. Oni su verovatno glavni spoljašnji uzrok starenja kože. Kao i UVB zraci, iako u manjoj meri, mogu izazvati opekotine od sunca i oštećenje DNK, što povećava rizik od raka kože
-UVB zraci čine 5% UV zraka koje dospevaju do površine Zemlje. Oni su glavni uzrok opekotina od sunca i oštećenja DNK, i jedan od glavnih uzroka raka kože. Oni doprinose starenju kože, mada u manjoj meri od UVA zraka
-UVC zrake filtrira Zemljina atmosfera; ne dopiru do njene površine
UV zraci su najjači tokom leta, na visokim nadmorskim visinama i između 10 i 16 časova širom sveta. Njihovi efekti na rizik od raka i starenje kože se akumuliraju s vremenom , tako da ćete imati koristi od dosledne upotrebe kreme za sunčanje tokom godina, posebno ako je vaš tip/broj kože nizak (1–3) po Ficpatrikovoj skali (pogledaj u nastavku).
Ficpatrikova skala tipova kože
Zaštitni faktor (SPF)
SPF nije direktan pokazatelj koliko dugo će krema za sunčanje ostati efikasna nakon nanošenja. On je zapravo mera koliko dobro će zaštititi vašu kožu. Na primer, ako vaša krema za sunčanje ima SPF 30, vašoj koži će biti potrebno 30 puta više izlaganja UV zračenju da bi vidljivo potamnela (veoma blaga opekotina od sunca), u poređenju sa nekorišćenjem kreme za sunčanje.
Visina SPF-a je, dakle, obrnuto povezana sa procentom UV zračenja koje prodire u vašu kožu: sa SPF 15 oko dvostruko više UV zračenja dopire do vaše kože nego sa SPF 30 (6,67% naspram 3,33%). Važno je imati u vidu da nijedna krema za sunčanje ne blokira 100% UV zraka (iako je SPF 100 blizu tome u laboratorijskim testovima).
Veza između visine faktora i procenta blokiranih UV zraka
Adaptirano iz: Schalka and Silva dos Reis. An Bras Dermatol. 2011
Ovaj inverzni odnos između izlaganja UV zračenju i SPF-a važi samo u idealnim uslovima laboratorijskog testiranja. U stvarnom svetu, mnoštvo faktora će imati uticaj: geografska širina, nadmorska visina, godišnje doba, doba dana, površine koje reflektuju svetlost, stopa znojenja, brzina UV zračenja sunca, oblačnost, količina nanete kreme za sunčanje, učestalost ponovnog nanošenja kreme, koliko brzo UV filteri u proizvodu počinju da se razlažu i rasprostranjenost ovih filtera u proizvodu i na koži.
Filteri u kremama za sunčanje
Neke hemikalije mogu blokirati UVA, UVB ili oba tipa zraka. Tehnički, engleski termin sunscreen se odnosi na organske hemijske barijere, dok se termin sunblock odnosi na fizičke hemijske barijere. Ali termini se obično koriste sa identičnim značenjem (sunscreen je popularniji), a proizvodi mogu kombinovati obe barijere.
Fizičke hemijske barijere (poznate kao neorganske hemijske barijere ili mineralna sredstva za zaštitu od sunca) funkcionišu odbijanjem i raspršivanjem UV zraka. U Evropskoj uniji, Kanadi i SAD-u, jedine dve odobrene fizičke barijere su cink-oksid i titanijum-dioksid.
Organske hemijske barijere funkcionišu tako što apsorbuju i rasipaju UV zrake. Mogu se napraviti od cinamata, salicilata, benzofenona, dibenzoilmetana ili derivata para-aminobenzoeve kiseline (PABA), između ostalih organskih jedinjenja.
Odobrene organske barijere razlikuju se od zemlje do zemlje.
Upozorenja o kremama za sunčanje
Prvo i osnovno, imajte na umu da, iako pravilna i redovna upotreba kreme za sunčanje može smanjiti rizik od pojave melanoma, raka kože, ona ne može potpuno eliminisati taj rizik.
Benzofenoni i dibenzoilmetani su potencijalni alergeni kože (mogu izazvati alergijske reakcije u kontaktu sa kožom) i foto-alergeni (fotoalergeni nisu u osnovi alergeni, ali mogu izazvati alergije na koži kada su izloženi svetlosti ili UV zracima). PABA je potencijalni alergen i nadražuje kožu, ali se sve ređe koristi. Ljudi sa istorijom kožnih alergija ili osetljivosti bi mogli da izaberu proizvod bez tih komponenti, koje su obično navedene na etiketama kao:
Benzofenoni
- Oksibenzon (benzofenon-3)
- Sulizobenzon (benzofenon-4)
Dibenzoilmetani
- 4-izopropril-dibenzoilmetan
- 4-terc-butil-4′-metoksidibenzoilmetan
- avobenzon (butil-metoksidibenzoilmetan)
PABA i njeni derivati
- 4-aminobenzoeva kiselina
- padimat-O (oktil dimetil PABA)
- para- aminobenzoeva kiselina
Šta je bolji izbor?
Fizičke barijere mogu biti sigurniji izbor za bebe, decu i ljude sa osetljivom kožom ili kožnim oboljenjima, kao što su rozacea, dermatitis ili akne. Sredstva za zaštitu od sunca na vodenoj bazi mogu biti bolja od krema za sunčanje na bazi ulja za ljude sa aknama ili masnom kožom.
Kod onih sa visokim Ficpatrikovim tipom kože (5 i 6), krema za sunčanje će pružiti dodatnu zaštitu od razvoja melanoma, ali mnogo manje od onih sa nižim tipovima kože prema Ficpatriku. Ovo je najviše zbog toga što jače pigmentisana koža već́ pruža meru prirodne UV zaštite, tako da je stopa melanoma u ovim populacijama niža.
Trendovi melanomskog raka kože prema rasi/etničkoj pripadnosti, 2000–2016
Adaptacija SEER Explorer. NIH SEER Program. Last updated April 15, 2019; accessed October 29, 2019
Kako se koristi krema za sunčanje?
Krema za sunčanje se obično ne koristi optimalno. Za maksimalne benefite, pratite ova četiri koraka:
- Koristite kremu za sunčanje širokog spektra
- Izaberite odgovarajući SPF
- Nanesite dovoljnu količinu
- Ponovo nanosite na svaka 2 sata
Izaberite kremu za sunčanje širokog spektra (UVA + UVB) sa zaštitnim faktorom od sunca (SPF) od najmanje 30 ili 40 ako lako izgorite na suncu. Nanesite ga 15-30 minuta pre izlaganja suncu — čak i u oblačnim danima, jer oblaci ne blokiraju u potpunosti UV zrake. Oni čak mogu da podignu nivo UVB zraka tokom delimično oblačnih dana. Tokom vedrih dana, UVB zraci koji dopru do površine zemlje mogu se lako odbiti nazad u svemir. Tokom delimično oblačnih dana, oblaci blokiraju njihov povratak i upućuju zrake nazad ka zemlji, stvarajući „ping-pong“ efekat. Reflektujuće površine ili površine svetle boje takođe mogu povećati intenzitet UV zračenja (npr. sneg, voda, pesak, lagani beton).
Dodatni saveti
Da biste znali da li treba da koristite kremu za sunčanje, proverite prognozu UV indeksa u vašoj olasti. Kada je UV indeks 3 ili veći, ljudi sa tipom kože 1 ili 2 prema Ficpatrikovoj sakli, treba da vode računa da nezaštićeno izlaganje suncu bude kraće od 10 minuta; tipovi kože 3 ili 4, kraće od 15 minuta; tipovi kože 5 ili 6, kraće od 30 minuta;
Ako planirate da prekoračite ove granice izlaganja, obavezno nanesite kremu s SPF-om i koristite dodatnu zaštitu po potrebi (šešir, odeća, naočare za sunce, kišobran…)
Koliko god visok SPF da koristite, trebalo bi da ponovo nanosite kremu za sunčanje najmanje svaka 2 sata tokom izlaganja suncu (ili češće ako ste plivali ili se znojite). Ako imate tip kože 1 ili 2 prema Ficpatriku, izaberite kremu za sunčanje sa SPF 40 ili više, jer se ova dodatna zaštita može taložiti tokom vremena. Ako često zaboravljate da nanosite kremu za sunčanje, koristite SPF od 70 ili više, jer vam može pružiti dodatnu zaštitu.
Korišćenje većeg SPF-a nije zamena za ponovno nanošenje svaka 2 sata tokom izlaganja suncu. Veći SPF ima za cilj da pruži dodatnu zaštitu u slučaju da zaboravite da ga ponovo nanesete. Neke zemlje ne dozvoljavaju da sredstva za zaštitu od sunca budu označena faktorom većim 50, umesto toga se odlučuju da ih jednostavno označavaju kao „SPF 50+“. Izaberite jedan od ovih, ako je to slučaj u vašem mestu.
Koliko će vas krema za sunčanje zaštititi zavisi i od toga koliko nanesete. Najmanje 2 miligrama kreme za sunčanje po kvadratnom centimetru kože izložene suncu (mg/cm2) je preporučljivo, pa koristite ukupno 30–90 ml, u zavisnosti od vaše visine i količine izložene kože (jedna unca ili 30 ml je otprilike količina koja stane u jednu čašu, napunjenu do vrha). Ako ste u nedoumici, uvek je bolje naneti malo više nego nedovoljno kreme.
U idealnim uslovima, povećanje zaštitnog broja SPF proporcionalno će smanjiti količinu UV zračenja koje dopire do vaše kože (kao što je objašnjeno u odeljku Faktor zaštite od sunca). Ali ako nanesete manju količinu od preporučene, ovaj odnos se gubi u uslovima stvarnog sveta. Primena polovine potrebne količine ne bi vam omogućila 50% navedene SPF zaštite, već ≈30% ili manje.
Kreme za sunčanje označene kao „otporne na vodu“ ili „otporne na znoj“ mogu ostati efikasne tokom 40–80 minuta plivanja ili znojenja (na etiketi treba da bude navedeno trajanje). Ne postoji krema za sunčanje koja je potpuno vodootporna ili otporna na znoj, pa tako i njih treba redovno ponovo nanositi.
Losion ili krema mogu obezbediti bolju pokrivenost od spreja. Ako koristite sprej, izbegavajte da ga udišete, nanosite direktno na lice (naprskajte ga na ruke, a zatim nanesite na lice) ili da ga koristite u blizini otvorenog plamena. Utrljajte ga, kako bistge ga ujednačeno naneli na kožu.
Fizičke barijere (cink-oksid i titanijum-dioksid) su sklonije ostavljanju belog sloja na vašoj koži, ali ovaj efekat je znatno smanjen ako je formulacija mikronizovana.
Ljudi sa tipovima kože 1–3 prema Ficpatriku treba da preduzmu dodatne mere u zaštiti od sunca, kao što je boravak u hladu i nošenje zaštitne odeće (tj. dugih rukava, pantalona ili šešira). Ljudi sa tipovima kože 4–6 prema Ficpatriku takođe mogu imati koristi od dodatne zaštite ovog tipa, ali u manjoj meri.
U danima niske izloženosti suncu (kraće od 2 sata ukupno), nanesite kremu za sunčanje širokog spektra SPF 30 ili više na područja izložene kože. Ponovno nanošenje nije neophodna.
U danima visokog izlaganja suncu (ukupno duže od 2 sata), nanesite kremu za sunčanje širokog spektra SPF 30 ili više na područja izložene kože. Ponovo nanesite barem svaka dva sata.
Čuvajte kremu za sunčanje na sobnoj temperaturi, jer prekomerno izlaganje toploti može skratiti njen rok trajanja. Kada ste na otvorenom, držite kremu za sunčanje van direktne sunčeve svetlosti. U SAD, Uprava za hranu i lekove (FDA) zahteva da sve kreme za sunčanje zadrže svoju navedenu efikasnost 3 godine od datuma proizvodnje.
Zaključak
Krema za sunčanje je ključni deo naše svakodnevne zaštite od sunca i ne možemo je ignorisati. S obzirom na opasnosti koje sunčevo zračenje nosi, uključujući starenje kože i rizik od raka, pravilna upotreba kreme sa SPF-om postaje ne samo preporučena, već i obavezna. Razumevanje razlike između UVA i UVB zraka, pravilnog SPF-a i kako i kada nanositi kremu omogućava vam da zaštitite svoju kožu od dugoročnih oštećenja. Uvek se setite da primenjujete kremu redovno i u dovoljno velikim količinama, čak i kada su oblaci prisutni. Štitite svoju kožu i ona će vam biti vidno zahvalna.
