Važno je prepoznati uzroke stresa i raditi na strategijama za njegovo upravljanje. Bilo da se radi o fizičkoj aktivnosti, molitvi, meditaciji, ili razgovoru s prijateljima i psihoterapiji, pronalaženje načina za smanjenje stresa može pozitivno uticati na kvalitet života. Naša sposobnost da se nosimo sa stresom određuje ne samo kako se osećamo, već i našu sposobnost da se suočimo sa svakodnevnim izazovima. Pre nego što pređemo na pisanje o lekovima i suplementima za smirenje, važno je naglasiti da su saveti koje slede javno zdravstveni saveti koji mogu pomoći ljudima bez rizika od neželjenih efekata. Zbog toga je važno posvetiti pažnju svom mentalnom zdravlju i razvijati zdrave navike koje će doprineti boljem blagostanju.
Šta je stres?
Kako stres utiče na nas?
Koji znaci ukazuju na to da smo pod stresom?
Da li svi reagujemo na stres na isti način?
Da li treba da očekujemo da ćemo biti pod stresom u teškim situacijama?
Kako upravljati stresom?
Lekovi i suplementi za smirenje?
Korisno
Šta je stres?
Stres se može definisati kao stanje zabrinutosti ili mentalne napetosti izazvano teškim situacijama. To je prirodna ljudska reakcija koja nas podstiče da se suočimo sa izazovima i pretnjama u životu. Svaka osoba doživljava stres u različitim stepenima, ali način na koji reagujemo na stres ima značajan uticaj na naše opšte zdravstveno stanje i blagostanje.
Kako stres utiče na nas?
Stres utiče i na um i na telo. Malo stresa je korisno i može nam pomoći da obavljamo svakodnevne aktivnosti. Previše stresa može izazvati fizičke i mentalne zdravstvene probleme. Učenje kako da se nosimo sa stresom može nam pomoći da se manje osećamo preopterećeno i podrži naše mentalno i fizičko blagostanje.
Koji znaci ukazuju na to da smo pod stresom?
Stres otežava opuštanje i može biti praćen različitim emocijama, uključujući anksioznost i razdražljivost. Kada smo pod stresom, može nam biti teško da se skoncentrišemo. Mogu se javiti glavobolje ili drugi bolovi u telu, nelagodnost u stomaku ili problemi sa snom. Takođe, možemo primetiti gubitak apetita ili, s druge strane, da jedemo više nego obično. Hronični stres može pogoršati postojeće zdravstvene probleme i povećati upotrebu alkohola, duvana i drugih supstanci.
Stresne situacije mogu takođe izazvati ili pogoršati mentalne zdravstvene poremećaje, najčešće anksioznost i depresiju, što zahteva pristup zdravstvenoj pomoći. Pojava određenih mentalnih tegoba i poremećaja može biti rezultat toga što su simptomi stresa postali hronični i počeli da utiču na svakodnevno funkcionisanje, uključujući rad ili školu.
Da li svi reagujemo na stres na isti način?
Naravno da ne. Svako reaguje drugačije na stresne situacije. Načini nošenja sa stresom i simptomi stresa variraju od osobe do osobe.
Da li treba da očekujemo da ćemo biti pod stresom u teškim situacijama?
Da, prirodno je osećati stres u izazovnim situacijama kao što su intervjui za posao, školski ispiti, nerealna radna opterećenja, nesigurno zaposlenje ili sukobi sa porodicom, prijateljima ili kolegama. Kod mnogih ljudi, stres se smanjuje tokom vremena kako se situacija poboljšava ili kako uče da se emocionalno nose s njom. Stres je obično prisutan tokom događaja kao što su velike ekonomske krize, epidemije bolesti, prirodne katastrofe, ratovi i nasilje u zajednici, tragedije, nesreće.
Većina nas dobro upravlja stresom i nastavlja da funkcioniše. Ako imamo poteškoća u nošenju sa stresom, trebali bismo potražiti pomoć od pouzdane zdravstvene ustanove ili od druge osobe kojoj verujemo u našoj zajednici. Takođe, treba dobro da proverimo kome poveravamo svoje mentalno zdravlje. Danas ima sjajnih psihologa, psihoterapeuta i psihijatara, međutim mnogo je više i šarlatana koji mogu da naprave veću štetu nego korist.
Kako upravljati stresom?
Upravljanje stresom je ključno za očuvanje našeg mentalnog i fizičkog zdravlja u današnjem brzom svetu. Ovaj deo teksta pruža praktične savete i tehnike koje vam mogu pomoći da se efikasnije suočite sa stresom. Bilo da se radi o održavanju dnevne rutine, pravilnoj ishrani ili fizičkoj aktivnosti, mali koraci mogu značajno poboljšati naše emocionalno blagostanje.
Održavanje dnevne rutine
Imati dnevni raspored može nam pomoći da efikasno koristimo svoje vreme i osetimo veću kontrolu nada svojim životom. Odredite vreme za redovne obroke, vreme sa članovima porodice, vežbanje, svakodnevne poslove i druge rekreativne aktivnosti.
Dobar san
Dovoljno sna je važno za telo i um. San obnavlja, opušta i revitalizuje naše telo, a može pomoći i u ublažavanju efekata stresa.
Dobre navike za spavanje (poznate i kao higijena spavanja) uključuju:
- Budite dosledni. Idite na spavanje u isto vreme svake noći i budite se u isto vreme svako jutro, uključujući i vikende.
- Ako je moguće, učinite svoj prostor za spavanje tihim, tamnim, opuštajućim i na ugodnoj temperaturi.
- Ograničite korišćenje elektronskih uređaja, kao što su televizori, računari i pametni telefoni, pre spavanja.
- Izbegavajte obilne obroke, kofein i alkohol pre odlaska na spavanje.
- Vežbajte. Fizička aktivnost tokom dana može vam pomoći da lakše zaspite noću.
Povezivanje s drugima
Održavajte kontakt s porodicom i prijateljima i delite svoje brige i osećaje s osobama kojima verujete. Povezivanje s drugima može poboljšati naše raspoloženje i pomoći nam da se manje stresiramo.
Zdrava ishrana
Ono što jedemo i pijemo može uticati na naše zdravlje. Pokušajte da jedete izbalansiranu ishranu i da jedete u redovnim intervalima. Pijte dovoljno tečnosti. Jedite što više svežeg voća i povrća kada god možete.
Redovno vežbanje
Redovno svakodnevno vežbanje može pomoći u smanjenju stresa. To može uključivati hodanje, kao i intenzivnije vežbe.
Ograničite vreme provedeno u praćenju vesti
Provođenje previše vremena u praćenju vesti na televiziji i društvenim mrežama može povećati stres. Ograničite vreme koje provodite prateći vesti ako to povećava vaš stres.
Lekovi i suplementi za smirenje?
Lekovi i suplementi za smirenje mogu biti korisni u upravljanju stresom i anksioznošću, ali je ključno da se koriste samo uz ozbiljnu konsultaciju sa zdravstvenim profesionalcem. Samo kvalifikovani stručnjak može utvrditi odnos koristi i rizika, kao i proceniti individualne potrebe pacijenta.
Upotreba lekova za smirenje na svoju ruku može dovesti do neželjenih posledica, uključujući zavisnost, pogoršanje simptoma ili interakcije sa drugim lekovima. Zbog toga je važno razgovarati sa lekarom ili farmaceutom pre nego što započnete bilo kakvu terapiju, kako biste osigurali bezbedno i efikasno upravljanje stresom.
Lekovi za smirenje i zašto ih ne treba koristiti na svoju ruku?
Uticaj ašvagande na hroničan stres, mentalno zdravlje, san i zdravlje mozga?
Da li magnezijum pomaže kod anksioznosti?
Uskoro više
Korisno
Smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za upravljanje stresom – “Raditi ono što je važno u vremenima stresa” – imaju cilj da opreme ljude praktičnim veštinama za suočavanje sa stresom. Nekoliko minuta svaki dan je dovoljno da praktikujete tehnike samopomoći iz ovog vodiča. Vodič se može koristiti samostalno ili uz prateće audio vežbe.
O aspektima stresa smo sa dr Marinom Jukićem detaljno pričali i u 20. epizodi podkasta Podkast o tebi.
O stresu na radnom mestu možete slušati u 17. epizodi podkasta Dva i po psihijatra.
