Proleće donosi više svetla, topline i energije – ali za mnoge i niz neprijatnih simptoma: kijanje, svrab očiju, curenje nosa i osećaj umora. Ako se to dešava svake godine u isto vreme, moguće je da nije prehlada – već alergija.
Epizoda podkasta Vaš farmaceut sa profesorom Ivanom Jančićem, imunski sistem i alergije
Kako da znaš da je u pitanju alergija?
Alergijski rinitis (poznat i kao polenska kijavica) je najčešći oblik sezonskih alergija. Nastaje kada imuni sistem reaguje preterano na alergene iz okruženja – najčešće na polen biljaka. Tipični simptomi uključuju:
- učestalo kijanje (u napadima)
- bistar sekret iz nosa
- svrab u nosu i očima
- crvenilo i suzenje očiju
- osećaj zapušenog nosa
- bez prisustva povišene temperature
Mehanizam nastanka alergijske reakcije
Za razliku od virusne infekcije, simptomi alergije mogu trajati nedeljama, ponavljati se svake godine i po pravilu se pogoršavaju na otvorenom, naročito ujutru.
Koji su najčešći uzroci prolećnih alergija?
Tokom proleća dominira polen:
- drveća (breza, leska, hrast)
- trava (u kasnijem proleću)
- korova (npr. ambrozija – u letnjem i ranom jesenjem periodu)
Osim toga, simptome mogu pogoršati i kućni alergeni poput prašine i grinja, naročito u periodima prolećnog čišćenja.
Kako ublažiti simptome?
U ublažavanju simptoma važna je kombinacija prevencije, redovne higijene i odgovarajuće terapije:
- Antihistaminici – lekovi koji ublažavaju kijanje, svrab i curenje nosa. Savremeni antihistaminici ne izazivaju pospanost i mogu se koristiti svakodnevno tokom sezone.
- Sprejevi za nos – fiziološki rastvori, lokalni antihistaminici ili ektoin pomažu u smanjenju zapaljenja i otoka sluzokože.
- Kapi za oči – ublažavaju svrab, crvenilo i suzenje.
- Prirodna podrška – preparati sa kvercetinom, vitaminom C, omega-3 masnim kiselinama i probioticima mogu doprineti regulaciji imunog odgovora.
- Higijenske mere – presvlačenje nakon boravka napolju, pranje lica i kose, zatvaranje prozora ujutru i uveče, kao i redovno usisavanje.
Kada potražiti savet lekara ili farmaceuta?
Ukoliko su simptomi jaki, traju duže od dve do tri nedelje, ili ometaju svakodnevno funkcionisanje – obavezno se obrati farmaceutu ili lekaru. To je posebno važno kod dece, trudnica i hroničnih bolesnika.
