U ovom članku saznajte:
- Šta je melatonin?
- Upotreba melatonina
- Mehanizam dejstva melatonina
- Metabolizam melatonina
- Bezbednost melatonina
- Uzimanje melatonina sa drugim lekovima i biljnim suplementima
Šta je melatonin?
Melatonin je hormon koji proizvodi žlezda po imenu epifiza. Epifiza je mala endokrina žlezda, veličine zrna pirinča i oblikovana kao šišarka (otuda i ime), koja se nalazi u centru mozga. Lučenje melatonina se povećava u mraku i smanjuje tokom izlaganja svetlosti, čime se regulišu cirkadijalni ritmovi nekoliko bioloških funkcija, uključujući ciklus budnost-spavanje. Konkretno, melatonin reguliše ciklus spavanja i buđenja tako što hemijski izaziva pospanost i snižava telesnu temperaturu. Melatonin je takođe uključen u regulaciju raspoloženja, učenja i pamćenja, imunološke aktivnosti, plodnosti i reprodukcije. Melatonin je takođe veoma efikasan kao antioksidans.
Upotreba melatonina
Melatonin se koristi oralno za jet lag (nesanicu usled promene vremenske zone), nesanicu, nesanica nastala usled rada u smenama, poremećaje cirkadijalnog ritma kod slepih (dokazi o efikasnosti) i odvikavanje od benzodiazepina i nikotina.
Brojne studije su pokazale da melatonin može biti efikasan u lečenju poremećaja ciklusa budnosti i spavanja, tačnije smanjuje vreme uspavljivanja kod dece i adolescenata sa mentalnom retardacijom, autizmom i drugim poremećajima centralnog nervnog Sistema. Takođe, može poboljšati sekundarnu nesanicu povezanu sa različitim poremećajima ciklusa spavanja i buđenja.
Moguća je I upotreba za: klaster glavobolju (glavobolja koja zahvata jednu stranu gčave), sindrom odložene faze spavanja, preoperativnu anksioznost i sedaciju, rak prostate, solidne tumore (u kombinaciji sa drugim terapijama kod određenih karcinoma), prevencija opekotina od sunca (topikalna upotreba), tardivna diskinezija, trombocitopenija povezana sa rakom, hemoterapija i drugi poremećaji.
Mehanizam dejstva melatonina
Melatonin je hormon koji se normalno proizvodi u epifizi i oslobađa se u krv. Esencijalna aminokiselina L-triptofan je prekursor u sintezi melatonina. Pomaže u regulisanju ciklusa spavanja i buđenja ili cirkadijalnog ritma. Proizvodnja melatonina je stimulisana tamom i inhibirana svetlošću. Visoki nivoi melatonina indukuju san, pa se konzumacija leka/suplementa može koristiti za borbu protiv nesanice i jet lag-a. Melatoninski, MT1 i MT2 receptori mogu biti meta za lečenje cirkadijalnih i necirkadijalnih poremećaja spavanja zbog njihovih razlika u farmakologiji i funkciji unutar suprahijazmatskog jedra (SCN – Suprachiasmatic nucleus). SCN je odgovoran za održavanje ciklusa od 24 sata koji reguliše mnoge različite telesne funkcije, od spavanja do imunoloških funkcija.
Melatonin se vezuje za dva podtipa receptora kod ljudi, melatoninski receptor tip 1 (MT1) i melatoninski receptor tip 2 (MT2). Melatonin se vezuje i aktivira oba tipa receptora. Kada se agonisti receptora melatonina vežu i aktiviraju svoje receptore, to izaziva brojne fiziološke procese. Kada se veže za svoje receptore melatonin inhibira neurone u centralnom nervnom sistemu, uslovno rečeno uspavljuje ih. Posledično dovodi do toga da osoba brže zaspi, duže spava i ima kvalitetniji san.
Melatoninski receptori tip 1
MT1 receptori se nalaze u mnogim regionima centralnog nervnog sistema (CNS): suprahijazmatsko jezgro hipotalamusa (SNC), hipokampus, supstancija nigra, mali mozak, centralni dopaminergički putevi, ventralno tegmentalno područje i nucleus accumbens.
MT1 je takođe izražen u mrežnjači, jajnicima, testisima, mlečnoj žlezdi, koronarnoj cirkulaciji i aorti, žučnoj kesi, jetri, bubrezima, koži i imunološkom sistemu.
Melatoninski receptori tip 2
MT2 receptori se eksprimiraju uglavnom u CNS-u, takođe u plućima, srčanom, koronarnom i aortalnom tkivu, ćelijama miometrijuma i granuloze, imunim ćelijama, duodenumu i adipocitima.
Metabolizam melatonina
Melatonin se metaboliše, odnosno prerađuje u jetri do najmanje 14 identifikovanih metabolita.
Neželjeni efekti melatonina
Generalno se dobro podnosi kada se uzima oralno. Najčešći neželjeni efekti jesu dnevna pospanost, glavobolja i vrtoglavica, javljaju se sa istom učestalošću kao i kod placebo (praznog leka).Ostali prijavljeni neželjeni efekti uključuju prolazne simptome depresije, blagi tremor, blagu anksioznost, grčeve u stomaku, razdražljivost, smanjenu budnost, konfuziju, mučninu, povraćanje i hipotenziju.
Bezbednost kod odraslih: Dokazi pokazuju da je verovatno bezbedno za upotrebu u oralnim i parenteralnim oblicima do dva meseca kada se koristi na odgovarajući način. Neki dokazi ukazuju da se kod nekih pacijenata može bezbedno koristiti oralno do 9 meseci. Takođe je verovatno bezbedno da se koristi lokalno kada se koristi na odgovarajući način.
Bezbednost kod dece: Zabrinutost u pogledu bezbednosti kod dece nastala je na osnovu njihovog razvojnog perioda. U poređenju sa odraslima starijim od 20 godina, osobe ispod 20 godina proizvode visoke nivoe melatonina. Nivo melatonina je obrnuto povezan sa razvojem gonada i smatra se da primena melatonina u vidu suplemenata može negativno uticati na razvoj gonada, polnih žlezda (jajnika I testisa).
Bezbednost tokom trudnoće: Visoke doze melatonina primenjene oralno ili parenteralno mogu inhibirati ovulaciju. Ne preporučuje se upotreba kod osoba koje su trudne ili pokušavaju da zatrudne.
Bezbednost tokom dojenja: Ne preporučuje se jer bezbednost nije utvrđena.
Iz navedenih razloga pre upotrebe suplemenata melatonina, obavezno se posavetovati sa lekarom I farmaceutom.
Uzimanje melatonina sa drugim lekovima i biljnim suplementima
Interakcije, odnosno uticaj suplemenata melatonin ana druge lekove I obrnuto možete pronaći ovde.
Takođe postoji i sajt na kom možete besplatno proveriti potencijalne interakcije.
Više o doziranju i načinu upotrebe melatonina saznaj ovde.
