Šta se dešava u telu nakon prvog gutljaja alkohola? Kako alkohol dospeva u krvotok i utiče na mozak? U ovom tekstu otkrivamo kako alkohol prolazi kroz organizam i izaziva osećaj opijenosti.
Šta je etanol
Etanol — poznat i kao alkohol, etil alkohol ili alkohol od žitarica — glavna je komponenta alkoholnih pića. To je i onaj sastojak koji izaziva opijenost.
Etanol je bezbojan, proziran tečnost koja je nusproizvod fermentacije biljaka. To znači da se ne proizvodi samostalno, već kao rezultat drugog procesa. Ako želimo da budemo malo precizniji, etanol se stvara kada kvasac fermentiše šećere iz biljaka. Na primer, pivo se pravi od šećera iz ječma, vino od šećera iz grožđa, a vodka od šećera iz krompira. Alkohol je uglavnom depresant, ali u početku pijenja ima stimulativne efekte. On počinje da deluje skoro odmah nakon što uđe u usta, a efekti postaju primetniji kako alkohol prolazi kroz vaše telo.
Evo detaljnijeg pregleda tog puta.
Usna duplja
Odmah nakon prvog gutljaja alkohola on dolazi u u kontakt sa usnom dupljom, deo njega ulazi u krvotok kroz male krvne sudove u ustima i na jeziku.
Želudac i tanko crevo
Do 20% alkohola koji se popije ulazi u krvotok kroz želudac. Ostatak prelazi u krvotok putem tankog creva. Ako se nalazi hrana u želucu, alkohol će duže ostati u njemu. Bez hrane, međutim, alkohol brže prelazi u krvotok. Što više alkohola bude u krvi u istom trenutku, to će opijenost nastupiti brže.
Krvotok
U krvotoku stvari postaju pomalo intenzivne. Alkohol se brzo transportuje kroz telo putem krvotoka. To utiče na različite telesne sisteme dok alkohol ne bude razgrađen u jetri. Kada se nađe u krvotoku, alkohol uzrokuje širenje krvnih sudova. To može dovesti do:
- sniženja krvnog pritiska
- crvenila kože
- privremenog osećaja topline
- brzog opadanja telesne temperature
Mozak i nervni sistem
Alkohol može delovati prilično brzo. Obično stiže do mozga za 5 minuta, a efekti mogu biti osetni već nakon 10 minuta. Kada koncentracija alkohola u krvotoku počne da raste, osećaj prijatnosti postaje prisutan. Osoba može početi da se oseća srećno, društvenije i samopouzdanije, uz smanjenje inhibicija. Ovo se dešava zato što alkohol podstiče oslobađanje dopamina i serotonina, hormona koji su povezani sa osećajem zadovoljstva. Kako opijenost raste, pojavljuju se fizički simptomi. To se dešava jer alkohol usporava rad centralnog nervnog sistema i ometa komunikaciju između delova mozga, utičući na obradu informacija. Ovo može izazvati simptome kao što su:
- zamagljen govor
- gubitak koordinacije
- zamućen vid
- vrtoglavicu
Antidiuretski hormon (ADH), koji reguliše količinu vode koju bubrezi zadržavaju, proizvodi se u mozgu. Alkohol smanjuje proizvodnju ADH-a, što vodi do sledećih efekata na telo.
Bubrezi
Kada alkohol smanjuje proizvodnju antidiuretskog hormona, ADH, izaziva da bubrezi otpuštaju više vode, zbog čega se mokri više tokom pijenja.
Ovde nastaje ideja o “breaking the seal”, iako je to zapravo mit. “Breaking the seal” je izraz koji se koristi kao mit u kontekstu pijenja alkohola. Prema tom mitu, prvi put kada osoba ode u WC nakon konzumiranja alkohola, navodno će potom morati da mokri mnogo češće tokom ostatka večeri. Iako je ovaj izraz široko korišćen, zapravo nije tačan — češće mokrenje nastaje zbog alkohola koji suzbija proizvodnju antidiuretskog hormona (ADH), što dovodi do povećanog izlučivanja urina.
Često mokrenje i nedostatak tečnosti koja nije alkoholna mogu dovesti do dehidratacije i povećati nivo opijenosti.
Pluća
Da, deo alkohola koji se popije dospeva u pluća. Alkohol isparava iz krvi kroz pluća i prelazi u dah, zbog čega se oseća miris alkohola nakon burne noći. Ova količina alkohola se takođe detektuje testovima za alkohol u dahu.
Jetra
Više od 90% alkohola se metabolizuje u jetri. Bez obzira na telsenu konstituciju, jetra može da vari samo jedno standardno piće po satu. Dakle, što više pije, to će više alkohola ostati u krvotoku. Rezultat toga je viši nivo alkohola u krvi i veći rizik od trovanja alkoholom.
Faktori koje treba uzeti u obzir
Faktori koji utiču na opijenost
Nivo alkohola u krvi igra važnu ulogu, ali nije jedini faktor koji određuje kako će se osoba osećati. Postoji mnogo drugih faktora koji mogu uticati na to. Ostali faktori koji utiču na to koliko će se osoba opiti uključuju:
- Težinu: Manja telesna masa znači bržu i intenzivniju apsorpciju alkohola. Veće telo omogućava alkoholu više prostora za difuziju.
- Pol: Razlike u telesnoj kompoziciji uzrokuju različite brzine metabolizma alkohola kod muškaraca i žena. Žene imaju više telesne masti, koja duže zadržava alkohol, a manji udeo telesne tečnosti otežava razblaživanje alkohola. Takođe, žene imaju manje enzima koji metabolizuju alkohol.
- Uzrast: Sa starenjem, metabolizam usporava, udeo telesne masti raste, a nivo telesne tečnosti opada, što sve utiče na način na koji telo procesuira alkohol i na efekte koje on ima.
- Vrstu alkohola: Pića sa višim sadržajem alkohola, poput vodke i džina, brže se apsorbuju. Takođe, gazirana pića poput šampanjca i miksova sa sodom brže ulaze u krvotok nego drugi napici.
- Brzinu pijenja: Brzo pijenje povećava nivo alkohola u krvi i izaziva jaču opijenost u kraćem vremenskom periodu.
- Količinu hrane u stomaku: Hrana usporava apsorpciju alkohola, dok će pijenje na prazan stomak izazvati bržu i snažniju opijenost.
- Lekove koji se uzimaju: Neki lekovi mogu ubrzati ili pojačati efekte alkohola, menjajući njegovu apsorpciju.
- Ukupno zdravlje: Zdravstveni problemi, posebno oni koji utiču na jetru i bubrege, mogu usporiti eliminaciju alkohola i promeniti način na koji telo reaguje na njega.
