Alkohol je često prisutan u društvenim situacijama, bilo da se provodi vreme sa prijateljima, slavi posebna prilika ili jednostavno opušta nakon napornog dana. Iako može biti deo svakodnevnog života, važno je razumeti kako alkohol utiče na telo i kada konzumacija prelazi granicu bezbednog unosa. U ovom vodiču istražićemo efekte alkohola, koliko je previše, kao i savete kako da pijete na siguran način.
Kako alkohol utiče na telo: Od prvog gutljaja do opijenosti
Apsorpcija i metabolizam alkohola
Kako telo metaboliše alkohol?
Šta izaziva osećaj pripitosti?
Šta uzrokuje mamurluk?
Koncentracija alkohola u krvi
Šta je standardno piće?
Preporuke za umerenu konzumaciju alkohola
Kada je konzumacija alkohola opasna?
Zdravstveni rizici povezani sa konzumacijom alkohola
Ko treba da izbegava alkohol
Kada treba posetiti doktora?
Apsorpcija i metabolizam alkohola
Nakon konzumacije, alkohol prvo dospeva u želudac, gde započinje proces apsorpcije u krvotok.
U slučaju praznog stomaka, alkohol brzo prolazi u tanko crevo, koje zbog veće površine omogućava bržu apsorpciju u krv. Ako je stomak pun, varenje hrane usporava prelazak alkohola iz želuca, produžavajući njegovu apsorpciju. Kada uđe u krvotok, alkohol se prenosi do različitih organa, uključujući jetru, gde se najvećim delom razgrađuje.
Kako telo metaboliše alkohol?
Unutar jetre, alkohol se metaboliše, odnosno razgrađuje, u dvostepenom procesu:
- Prvi korak: Enzim zvani alkohol dehidrogenaza razgrađuje alkohol do hemijske supstance acetaldehida.
- Drugi korak: Drugi jetreni enzim, acetaldehid dehidrogenaza, pretvara acetaldehid u sirćetnu kiselinu.
Ćelije u telu dalje razgrađuju sirćetnu kiselinu na ugljen-dioksid i vodu, koji se lako eliminišu iz organizma putem uriniranja i disanja.
Šta izaziva osećaj pripitosti?
Šta tačno uzrokuje osećaj pripitosti i pijanstva? Jetra može da metaboliše samo određenu količinu alkohola u određenom vremenu, što znači da alkohol biva prenet krvotokom do drugih organa, uključujući mozak.
Alkohol deluje kao depresor centralnog nervnog sistema (CNS), što znači da funkcije mozga bivaju usporene. Zbog toga se nervni impulsi u neuronima prenose sporije, što može dovesti do smanjenog rasuđivanja i lošije koordinacije – simptoma koji su karakteristični za pijanstvo.
Alkohol takođe može podstaći oslobađanje neurotransmitera poput serotonina i dopamina. Ove supstance su povezane sa osećajem zadovoljstva i nagrade, što može izazvati osećaj sreće ili opuštenosti. Uz ove osećaje javljaju se i fizički simptomi intoksikacije, poput crvenila lica, pojačanog znojenja i učestalog mokrenja.
Šta uzrokuje mamurluk?
Mamurluk nastaje nakon prekomerne konzumacije alkohola. Simptomi mogu biti neprijatni i razlikuju se od osobe do osobe. Evo glavnih uzroka mamurluka:
- Dehidratacija. Alkohol povećava učestalost mokrenja, što dovodi do gubitka tečnosti. To može uzrokovati glavobolju, umor i osećaj žeđi.
- Iritacija digestivnog trakta. Alkohol nadražuje sluznicu želuca, što može izazvati mučninu i bol u stomaku.
- Poremećaj sna. Konzumacija alkohola često dovodi do lošeg kvaliteta sna, što može povećati osećaj umora i iscrpljenosti.
- Nizak nivo šećera u krvi. Alkohol može smanjiti nivo šećera u krvi, što može izazvati slabost, umor i drhtavicu.
- Acetaldehid. Ova toksična supstanca, koja nastaje razgradnjom alkohola u organizmu, može doprineti upali i izazvati osećaj nalik bolesti.
- Mini-apstinencijalna kriza. Alkohol deluje kao depresor centralnog nervnog sistema (CNS). Kada njegovo dejstvo prestane, CNS ostaje izvan ravnoteže, što može dovesti do razdražljivosti i anksioznosti.
Koncentracija alkohola u krvi
Koncentracija alkohola u krvi predstavlja procenat alkohola prisutnog u krvotoku. Kako se unosi više alkohola, njegova količina u krvi raste.
Na apsorpciju i metabolizam alkohola utiče više faktora, uključujući:
- Pol. Zbog razlika u metabolizmu alkohola, žene obično imaju viši BAC od muškaraca nakon iste količine pića.
- Telesna masa. Osobe sa većom telesnom masom obično imaju niži BAC u poređenju sa osobama manje telesne mase nakon iste količine alkohola.
- Starost. Mlađe osobe mogu biti manje osetljive na neke efekte alkohola.
- Opšte zdravstveno stanje i postojanje osnovnih zdravstvenih problema. Određena oboljenja mogu uticati na sposobnost organizma da metaboliše alkohol.
- Brzina metabolizma alkohola i nivo tolerancije. Ove karakteristike variraju od osobe do osobe.
Pored individualnih faktora, na nivo alkohola u krvi mogu uticati i spoljašnji faktori, kao što su:
- vrsta i jačina konzumiranog alkohola
- brzina kojom je alkohol unet
- ukupna količina popijenog alkohola
- prisustvo hrane u želucu
- kombinacija alkohola sa lekovima ili drugim supstancama.
Šta je standardno piće?
S obzirom na to da se sva alkoholna pića razlikuju po jačini (količini alkohola koji sadrže), ali i veličini ambalaže, neophodno je bilo definisati pojam standardnog alkoholnog pića, tj. „standardnog pića” (SP). Standardno piće izjednačava različite vrste alkoholnih pića po količini alkohola koji sadrže. Velika su variranja u jačini alkoholnih pića, kao i u veličini istih u različitim zemljama, tako da svaka zemlja ima svoju definiciju standardnog pića, shodno socio-kulturološkim karakteristikama pojedinih zemalja. Tako, na primer, standardno piće u Kanadi ima 3,6 grama alkohola, a u Japanu 19,75 grama alkohola. U Srbiji se smatra da se kao standardno piće računa alkoholno piće sa 13 grama etanola. Na primer, standardno piće je: jedna flaša piva (330 ml sa 5% alkohola), čaša vina (140 ml sa 12% alkohola) i čaša žestokog pića (40 ml sa 40% alkohola).
Preporuke za umerenu konzumaciju alkohola
Umereno konzumiranje alkohola definiše se kao do jednog pića dnevno za žene i dva pića dnevno za muškarce.
Ove smernice su uglavnom bezbedne za većinu ljudi. Neke dodatne preporuke za sigurnu konzumaciju alkohola uključuju:
- Ne pijte na prazan stomak. Prisustvo hrane u stomaku može usporiti apsorpciju alkohola.
- Ostanite hidrirani. Pokušajte da popijete čašu vode između svakog alkoholnog pića.
- Pijte polako. Ograničite unos na najviše jedno piće na sat.
- Poznajte svoje granice. Odredite koliko pića planirate da popijete pre nego što počnete i ne dozvolite drugima da vas nagovaraju da pijete više.
Kada je konzumacija alkohola opasna?
Iako umereno pijenje verovatno neće biti štetno za većinu ljudi, prekomerno pijenje ili hronično pijenje može postati opasno. Kada pijenje postaje zabrinjavajuće?
Problematično pijenje uključuje sledeće:
- Prekomerno pijenje, koje se definiše kao 4 pića u 2 sata za žene i 5 pića u 2 sata za muškarce.
- Teško pijenje, koje podrazumeva 8 ili više pića nedeljno za žene i 15 ili više pića nedeljno za muškarce.
- Poremećaj upotrebe alkohola, koji uključuje simptome kao što su nemogućnost da se kontroliše unos alkohola, potreba za većim količinama alkohola da bi se postigao željeni efekat i nastavak pijenja uprkos negativnim posledicama po život.
Zdravstveni rizici povezani sa konzumacijom alkohola
Postoji mnogo potencijalnih zdravstvenih rizika povezanih sa zloupotrebom alkohola. Neki od njih uključuju:
- Trovanje alkoholom
- Rizik od povreda ili smrti dok se konzumira alkohol
- Povećana verovatnoća da se upusti u rizično seksualno ponašanje, kao što je seks bez kondoma ili drugih metoda zaštite
- Smanjenje imunog sistema, što dovodi do većih šansi za oboljenje
- Bolesti srca, kao što su visok krvni pritisak i moždani udar
- Bolesti jetre, kao što su alkoholni hepatitis i ciroza
- Problemi sa varenjem, kao što su čir na želucu i pankreatitis
- Razvoj različitih vrsta raka, uključujući rak jetre, debelog creva i dojke
- Neurologički problemi, uključujući neuropatiju i demenciju
- Mentalni problemi, kao što su depresija i anksioznost
Ko treba da izbegava alkohol
Postoje određene grupe ljudi koje bi trebalo da izbegavaju konzumiranje alkohola uopšte. One uključuju:
- Osobe koje su mlađe od zakonske starosne granice za konzumiranje alkohola
- Trudnice
- Osobe koje se oporavljaju od poremećaja upotrebe alkohola
- Osobe koje planiraju da voze, upravljaju mašinama ili učestvuju u drugim aktivnostima koje zahtevaju koordinaciju i budnost
- Osobe koje uzimaju lekove koji mogu negativno reagovati sa alkoholom
- Osobe sa osnovnim zdravstvenim problemima koji mogu biti negativno pogođeni alkoholom
Kada treba posetiti doktora?
Treba da se obratite lekaru ako mislite da vi ili vaš voljeni možda zloupotrebljavate alkohol. Obratite pažnju na ove znakove:
- Imate osećaj da pijete previše ili da ne možete da kontrolišete svoje pijenje.
- Primećujete da provodite puno vremena razmišljajući o alkoholu ili pokušavajući da dođete do alkohola.
- Uočili ste da je konzumiranje alkohola negativno uticalo na vaš život, uključujući posao, lični život ili društveni život.
- Porodica, prijatelji ili voljeni su izrazili zabrinutost zbog vašeg pijenja.
Ako se prepoznate u bilo kojem od ovih znakova, razgovarajte sa lekarom. On može blisko sarađivati sa vama kako bi razvio strategiju koja će vam pomoći da prestanete sa pijenjem.
Ako primetite ove znakove kod prijatelja ili voljenog, nemojte se ustručavati da se obratite i izrazite svoju zabrinutost. Organizovanje intervencije može im pomoći da shvate da im je potrebna pomoć za njihovo pijenje.
Zaključak
Umerena konzumacija alkohola obično neće imati negativne efekte na zdravlje. Međutim, zloupotreba alkohola može dovesti do brojnih štetnih posledica.
Ako odlučite da pijete, važno je da to radite odgovorno. To uključuje usporavanje unosa, održavanje hidratacije i pijenje u količinama koje možete da podnesete.
Ako mislite da vi ili neko iz vaše okoline zloupotrebljava alkohol, obavezno se obratite lekaru.
