Većina ljudi smatra da ljubav proističe iz srca. Istina je da se prava čarolija u stvari dešava u našem mozgu. Ko je kriv za ubrzan rad srca, besane noći, sjaj u očima, euforiju, leptiriće u stomaku, iracionalno razmišljanje, idelizovanje partnera i ponekad posesivnost? Pa naravno da nismo mi, već hormoni koje naš pametni mozak proizvodi? Šalu na stranu, i mi sami imamo uticaja na sve te hemijske reakcije, jer se one dešavaju u skladu sa našom percepcijom koju razvijamo u odnosu na datu situaciju, naš karakter I emotivno-psihički rast, koji ostvarujemo kao individue.
Pošto postoji više vrsta ljubavi, želim da napomenem da se ovde radi o romantičnoj odnosno partnerskoj. Takođe, želim da naglasim da mnoge stvari još uvek nisu najjasnije, da je ovo samo delić slagalice i da je potrebno još mnogo istraživanja da bismo moglu sa sigurnošču da tvrdimo šta se sve dešava…ali moramo krenuti od nečega, zar ne?
Nauka kaže da se ljubav deli u tri faze:
- 1. Faza
POŽUDA, odnosno inicijalna faza privlačnosti, proizilazi iz naše evolucione potrebe za reprodukcijom. U ovoj fazi se luče polni hormoni, estrogen i testosteron. Dok se u prošlosti smatralo da je testosteron isključivo muški polni hormon, danas znamo da je on prisutan i kod žena i da je odgovoran za jačanje libida kod oba pola.
Kada smo kod prve faze, hajde da rešimo jednu misteriju. Sigurno ste se nekad zapitali zašto samo sa pojedinim osobama osećamo jaku hemiju?
Da Ii ste nekad čuli za izreku: Ljubav na prvi njuh? Niste? Nisam ni ja, zato što sam je izmislila, ali ima poentu, koju ćete sada čuti… Lepota i ljubav se možda ipak ne nalaze u oku posmatrača, već malo južnije tj. u nosu. Postoje teorije da su feromoni potencijalni X faktor za to neko magnetno, nerealno privlačenje između dvoje ljudi. Pravo značenje reči feromon jeste nosilac uzbuđenja. Kada nas nečiji feromoni privuku, vomeronazalni organ u našem nosu ih registruje. Nakon toga feromoni aktiviraju deo mozga, hipotalamus, koji je između ostalog zadužen za naše emocije i direktno ili indirektno lučenje većine hormona koji učestvuju u ljubavi.
Ne postoji parfem koji može biti zavodvljiviji od feromona, odnosno prirodnog zavodničkog mirisa. Ljudi koji se previše mackaju, kupaju, stavljaju velike količine parfema zapravo prave veliku grešku, jer ne dozvoljavaju prirodi da odradi svoje. Naravno, ovde ne govorimo o neprijatnom znoju čiji miris potiče od bakterija. Govorimo o feromonima koji jesu element znoja, ali nemaju nikakav miris, i veoma ih je teško detektovati na svesnom nivou. Iz navedenih razloga nekada osećamo neobjašnjivu privlačnost prema određenoj osobi na podsvenom nivou, dok racionalnim, svesnim razmišljanjem znamo da ta osoba nije za nas. Toliko je jaka ta hemija…
Još uvek nije sasvim jasno koji element znoja ili bilo kog mirisa koji emitujemo, tako jako privlači drugu osobu. Naučnici veruju da pored feromona, postoji još gomila elemenata koji su odgovorni za jaku privlačnost. Postoji zanimljiva teorija da svako od nas ima jedinstven miris i to zahvaljujući nečemu što se naziva glavni kompleks histokompatibilnosti (MHC-Major Histocompatibility Complex). Da pojednostavimo, MHC predstavlja kolekciju proteina koji regulišu imuni sistem, a po najnovijim istraživanjima moguće je da učestvuju i u izboru partnera. Kako nauka kaže, mi nanjušimo osobu čiji se imuni sistem optimalno razlikuje od našeg. Priroda je to tako udesila kako bi imuni sistem našeg potomstva bio što raznovrsniji I otporniji na različite patogene. Izvinjavam se ako vam svojom interpretacijom ubijam romantiku, ali bićete mi zahvalni kad shvatite suštinu.
2. Faza
ROMANTIČNA STRAST je najintenzivnija faza ljubavi u kojoj se ponašamo kao blesavi, i uglavnom idealizujemo svog partnera. Za detinjasto, iracionalno ponašanje nikako ne bi trebalo da krivimo sebe. Krivac je jedan moćni koktel ljubavnog zanosa u čiji sastav ulaze: noradrenalin, dopamin i feniletilamin (PEA). Ovi molekuli su glavni glumci u drugoj fazi ljubavi, zato hajde da pokušamo da definišemo njihove uloge u ovoj našoj priči.
DOPAMIN je hormon koji se oslobadja kada se osećamo dobro, vodimo ljubav, jedemo nešto što volimo, vežbamo, gledamo omiljenu seriju… Dopamin ima značajne efekte na moždane procese koji kontrolišu emocionalne reakcije i sposobnost izražavanja zadovoljstva. Aktivira 5 različitih vrsta receptora u našem mozgu koji su povezani sa osećajem zadovoljstva. Dopamin se pomoću jedne hemijske reakcije konvertuje u noradrenalin.
NORADRENALIN je odgovoran za ubrzan rad srca, znojenje, rumene obraze, poletnost i energičnost. Visok nivo noradrenalina u mozgu dovodi do pojačanog užitka. Takođe je moguć gubitak apetita… mada, meni se to nikad nije dogodilo, a vama?
Ne, to nisu leptirići u stomaku, to je FENILETILAMIN.
FENILETILAMIN (PEA) poznat kao molekul ljubavi jeste prirodni stimulans koji ima slično dejstvo na naš mozak kao amfetamini. Ovaj molekul je odgovoran za leptiriće/voziće u našem stomaku. Kada nas neko privuče prvi put, u našem mozgu se oslobađa ogromna količina molekula ljubavi, koji nam stvara onaj predobar osećaj. Sigurna sam da znate o kom osećaju pričam? A za razliku od gubitka apetita, sa leptirićima sam vrlo dobro upoznata.
PEA nije hormon, već neuromodulator koji pojačava efekte gore navedenih hormona. E to se zove sinergizam I renesansa (retki će razumeti foru). PEA i dopamin nam omogućavaju da celu noć ostanemo budni I pričamo sa voljenom osobom, dok bismo u normalnim okolnostima spavali čvrstim snom.
Veoma je zanimljivo da se u ovoj fazi nivo hormona sreće, SEROTONINA, zapravo smanjuje. Nizak nivo serotonina je registrovan i kod opsesivno kompulsivnog poremećaja, tako da je to jedno kratko objašnjenje zašto nam se nekad kada smo zaljubljeni javljaju opsesivne misli i kompulsivno ponašanje.
Kada vozići odu…ćuuu, ćuuu!
3. Faza
(PO)VEZANOST I POSVEĆENOST
Iako su prve dve faze mnogo uzbudljivije i zabavnije, one sigurno neće trajati večno. Na kraju nam ostaje treća faza odnosno suština ljubavi. U ovoj fazi dominiraju oksitocin, vazopresin I endorfini.
OKSITOCIN je hormon zagrljaja koji se oslobađa u velikim količinama tokom grljenja, maženja, vođenja ljubavi, dojenja, porodjaja… Oksitocin je odgovoran za povezanost, poverenje I empatiju. Kada pomislite da je ljubav nestala i hemije više nema (!?!), setite se da je na snagu stupio VAZOPRESIN. Vazopresin je antidiuretski hormon, koji radi u tandemu sa oksitocinom. Neželjeni efekat njihove saradnje jeste to što oni remete efekte noradrenalina i dopamina, i tako smanjuju strast. I za sam kraj ovog časa hemije, tu su i čuveni ENDORFINI. Ovi hormoni su jako važni kada pričamo o dugim, ozbiljnim vezama. To su prirodni neuropeptidi koji učestvuju u modulaciji bola. Njihova uloga u ljubavi jeste osećaj sigurnosti, blagostanja, zadovoljstva i nažalost zavisnosti.
Cela ova naša priča o ljubavi je poprilično lepa I ružičasta: oslobađaju se hormoni koji nas voze do univerzuma i nazad. Moramo biti realni, svi gore pomenitu molekuli takođe mogu da nas navedu da se ponašamo i jako ružno. Govorimo o ljubomori, posesivnosti, agresiji…ali o tome ćemo neki drugi put, danas je dan za ružičastu ljubav.
I za kraj…
Ukoliko naša romatična veza propadne, emocionalni krah, nezadovoljstvo i simptomi depresije su slični onome što ljudi osećaju kada prestanu da uzimaju psihoaktivne supstance. U takvim momentima smatramo da smo tužni I nezadovoljni jer smo završili sa dotičnom personom, a zapravo je osećaj nezadovoljstva posledica niskog nivoa gore navedenih molekula. U takvim situacijama ne treba mnogo da brinemo I razmišljamo, jer sigurno u svetu postoji još najmanje jedna osoba čiji će nam MHC geni odgovarati.
Ljubav je zapravo rezulatat hemijskih procesa koje se dešavaju u našem organizmu. Zato sledeći put kada osetite leptiriće u stomaku, ili kad zbog nekoga “izgubite glavu” setite se da upravo iz glave, odnosno mozga, ova jaka osećanja i dolaze. Ona mogu biti lepa ili ružna, prijatna ili neprijatna, ali ne zaboravimo da zbog njih živimo. Zbog njih postojimo, jer smo svi mi upravo nastali iz tog primarnog i najvažnijeg postulata koji se zove ljubav…
Nastavljamo da pratimo dalja istraživanja vezana za ovu temu.
