Menstrualni bol (dismenoreja) je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se žene obraćaju lekaru ili farmaceutu. Iako su blagi bolovi tokom menstruacije uobičajeni, kod nekih žena oni mogu biti toliko intenzivni da ometaju svakodnevne aktivnosti.
Šta je dismenoreja
Vrste dismenoreje
Simptomi dismenoreje
Ko ima veću verovatnoću da razvije dismenoreju?
Dijagnoza i testovi
Terapija dismenoreje
Zaključak
Šta je dismenoreja?
„Dismenoreja“ je medicinski termin za bolne menstruacije ili menstrualne grčeve. Pored grčeva, mogu se javiti i drugi simptomi kao što su mučnina, umor i dijareja.
Najčešće se menstrualni bolovi javljaju dan pre ili prvog dana menstruacije, a kod većine osoba nestaju nakon dva do tri dana.
Blagi do umereni menstrualni grčevi su normalni. Međutim, kod nekih žena bol može biti toliko jak da ometa svakodnevne aktivnosti i sprečava ih da obavljaju stvari koje vole. Lekovi i drugi tretmani mogu pomoći u ublažavanju bolnih menstruacija.
Vrste dismenoreje
Primarna dismenoreja
Odnosi se na menstrualne grčeve koji se javljaju pri svakoj menstruaciji, ali nisu uzrokovani drugim oboljenjem. Bol obično počinje dan ili dva pre menstruacije ili sa samim početkom krvarenja. Može biti blag do jak i oseća se u donjem delu stomaka, leđima ili butinama. Bol najčešće prolazi u roku od dva do tri dana. Primarna dismenoreja je češći oblik.
Sekundarna dismenoreja
Ako su bolne menstruacije posledica oboljenja ili infekcije reproduktivnih organa, radi se o sekundarnoj dismenoreji.
Bol kod sekundarne dismenoreje počinje ranije u ciklusu i traje duže od uobičajenih grčeva.
Na primer, može se javiti nekoliko dana pre menstruacije i trajati sve dok krvarenje ne prestane.
Sekundarna dismenoreja je ređa.
Da li je dismenoreja normalna?
Blagi menstrualni bolovi su uobičajeni. Oko 60% žena ima blage grčeve, dok 5–15% ima bolove toliko jake da utiču na svakodnevni život. Verovatno je taj broj i veći, jer mnoge žene ne prijavljuju svoje simptome.
U većini slučajeva, bolne menstruacije postaju blaže s godinama i često (ali ne uvek) se poboljšaju nakon porođaja.
Koji je glavni uzrok bolnih menstruacija?
Menstrualni grčevi nastaju kada hemijska supstanca prostaglandin izazove kontrakcije materice. Tokom menstruacije, nivo prostaglandina je viši, pa je i stezanje materice jače. Te kontrakcije pomažu da se izbaci sluznica materice (krv i tkivo koje izlazi tokom menstruacije).
Nivo prostaglandina raste neposredno pre menstruacije, a zatim opada, što objašnjava zašto bol obično jenjava posle nekoliko dana.
Stručnjaci nisu potpuno sigurni zašto su kod kod nekih žena nekih žena bolovi izraženiji, ali smatra se da je uzrok povišen nivo prostaglandina. Takođe, svako telo reaguje različito.
Simptomi dismenoreje
Simptomi bolnih menstruacija mogu uključivati:
- tupi, pulsirajući bol u donjem delu stomaka
- osećaj pritiska u stomaku
- bol u donjem delu leđa, kukovima i butinama
- prateće simptome poput mučnine, vrtoglavice i glavobolje
Bol obično počinje 24–48 sati pre menstruacije i prolazi u roku od 48 sati nakon početka krvarenja. Sami menstrualni bolovi ne izazivaju komplikacije osim smetnji u svakodnevnom životu. Ali ako je uzrok oboljenje, poput endometrioze ili pelvične inflamatorne bolesti, moguća je neplodnost ili vanmaterična trudnoća. Zato je važno obaviti pregled kod ginekologa.
Kako sekundarna dismenoreja izaziva bol?
Bol kod sekundarne dismenoreje nastaje kao posledica oboljenja reproduktivnih organa, kao što su:
- Endometrioza – kada tkivo koje oblaže unutrašnjost materice raste izvan nje, što izaziva bol, ožiljke i upale.
- Adenomioza – kada sluznica materice urasta u njen mišićni sloj, što dovodi do uvećanja materice, pojačanog krvarenja i bola.
- Miomi – benigni tumori koji mogu rasti unutar ili na spoljašnjoj strani materice.
- Zapaljenska bolest karlice – bakterijska infekcija koja može izazvati bol u stomaku ili tokom odnosa.
- Stenoza grlića materice – suženje kanala grlića, često kao posledica intervencija ili oboljenja.
- Kongenitalne anomalije – urođene nepravilnosti u obliku materice, jajnika ili jajovoda.
Ko ima veću verovatnoću da razvije dismenoreju?
Veći rizik postoji ako:
- prva menstruacija nastupi pre 12. godine
- imate manje od 20 godina
- menstruacije su obilne ili traju duže od 7 dana
- pušite
- postoji porodična istorija bolnih menstruacija
Dijagnoza i testovi
Ako imate jake bolove koji traju duže od tri dana i ometaju vas u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, javite se odabranom ginekologu.
Vođenje dnevnika ciklusa i jačine bola može pomoći lekaru u postavljanju dijagnoze. Oba tipa dismenoreje je moguće lečiti, ali je važno utvrditi uzrok. Pregled obično uključuje razgovor o simptomima, ginekološki pregled i po potrebi dodatne testove:
- Ultrazvuk – prikazuje matericu i jajnike.
- Histeroskopija – tankom kamerom se pregleda unutrašnjost materice.
- Laparoskopija – minimalno invazivna metoda kojom se pregledaju karlični organi.
Terapija dismenoreje
Zaključak
Ali ako imate izuzetno bolne cikluse – dismenoreju – ne morate da trpite.
Postoje efikasni načini da se bol ublaži. Razgovarajte sa svojim lekarom o mogućnostima lečenja i podršci.
