Antibiotici su među najvažnijim otkrićima moderne medicine. Spasili su milione života i omogućili bezbedno obavljanje brojnih medicinskih zahvata. Ipak, u svakodnevnoj praksi se često koriste i kada nisu potrebni – što nas dovodi do problema koji više nije samo individualni, već postaje globalni: antimikrobna rezistencija. U ovom tekstu objasnićemo kada su antibiotici neophodni, zašto ne deluju na viruse, kako nastaje rezistencija i zašto je odgovorna upotreba važna za sve nas.
Probiotici, prebiotici i sinbiotici – šta treba da znamo?
Šta su antibiotici i kako deluju?
Antibiotici su lekovi koji deluju isključivo na bakterije. Mogu da ih unište (baktericidno delovanje) ili da uspore njihov rast i razmnožavanje (bakteriostatsko delovanje). Različite grupe antibiotika ciljaju različite delove bakterijske ćelije – zid, ribozome, DNK sintezu…
Ono što je važno naglasiti jeste da antibiotici ne deluju na viruse. To znači da neće pomoći kod najčešćih infekcija gornjih disajnih puteva: prehlade, gripa, virusnog laringitisa, većine bronhitisa, pa čak i upale sinusa koje su u najvećem broju slučajeva virusnog porekla.
Kada je upotreba antibiotika opravdana?
Antibiotici su neophodni u lečenju:
- Bakterijskih infekcija: kao što su upala pluća, streptokokna angina, bakterijski sinusitis, urinarne infekcije, neke kožne infekcije (npr. impetigo, celulitis)
- Težih sistemskih infekcija: sepsa, meningitis
- Infekcija posle hirurških intervencija: kada postoji rizik od bakterijske kontaminacije
- Kod osoba sa oslabljenim imunitetom: koje su sklonije razvoju komplikacija
Važno je da odluku o uvođenju antibiotika donosi lekar, na osnovu simptoma, fizikalnog pregleda, laboratorijskih nalaza i, kad god je moguće, mikrobiološke analize (npr. bris grla, urinokultura).
Zablude i česte greške u upotrebi antibiotika
U svakodnevnoj praksi sreću se brojne zablude koje vode ka nepotrebnoj upotrebi antibiotika. Najčešće su:
- „Propisujem antibiotik za svaki slučaj“
- „Osećam se bolje, mogu da prekinem terapiju“
- „Imam iste simptome kao prošli put, uzeću isti lek“
- „Detetu se crveni grlo, daću mu odmah antibiotik“
Ovakvo ponašanje ne samo da ne pomaže, već može da šteti – i pojedincu i čitavoj zajednici. Svaki put kada se antibiotik koristi kada ne treba, povećava se rizik od razvoja rezistencije.
Šta je antimikrobna rezistencija i zašto je opasna?
Antimikrobna rezistencija (AMR) nastaje kada bakterije postanu otporne na dejstvo antibiotika. To znači da infekcije postaju teže za lečenje, terapija duže traje, veći je rizik od komplikacija i smrtnog ishoda, a lečenje postaje skuplje i zahteva korišćenje rezervnih antibiotika koji često imaju više neželjenih efekata.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) rezistenciju prepoznaje kao jednu od najvećih pretnji po javno zdravlje u 21. veku.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da više ne govorimo o mogućem scenariju, već o realnosti. Bakterije otporne na više antibiotika sve češće se identifikuju i u zajednici, ne samo u bolničkom okruženju.
Kako koristiti antibiotike odgovorno?
Zdravstveni radnici i pacijenti zajedno igraju ključnu ulogu u očuvanju delotvornosti antibiotika. Evo osnovnih pravila odgovorne upotrebe:
- Ne uzimajte antibiotike bez preporuke lekara.
- Poštujte propisanu dozu, učestalost i dužinu terapije.
- Ne prekidajte terapiju na svoju ruku, čak i ako se osećate bolje.
- Ne koristite „ostale“ antibiotike iz kućne apoteke.
- Ne delite antibiotike s drugima, čak i ako imaju slične simptome.
- Ne zahtevajte antibiotik od lekara „za svaki slučaj“.
- Informišite se – znanje je moć, ali i zaštita.
Zaključak: antibiotici su lekovi koje treba čuvati
Antibiotici su lekovi koji nam u pravim situacijama mogu spasiti život. Ali, kao i svaki lek, moraju se koristiti racionalno, promišljeno i odgovorno. Zloupotrebom antibiotika ne štitimo sebe, već doprinosimo stvaranju otpornijih bakterija i rizikujemo da nam, kada nam zaista zatrebaju, više ne pomognu.
Zato je važno da se informišemo, postavljamo pitanja i sarađujemo sa zdravstvenim radnicima. Pravilna upotreba antibiotika nije samo individualna odluka – ona je zajednički doprinos očuvanju javnog zdravlja.
